Brojanje kalorija

Brojanje kalorija je najčešća metoda kontrole dnevnog unosa hrane. Pre nego što počneš da okrećeš artikal u prodavnici na zadnju stranu, pročitaj u nastavku teksta neke bitne činjenice.

Kalorija predstavlja količinu energije potrebnu za povećanje temperature 1 kilograma vode za 1 stepen celzijusa. Ovo iznosi približno 4.186,8 J. Predstavlja se simbolom kcal ili Cal. Energija se u ovom slučaju odnosi na količinu fizičkog i psihičkog rada koji možeš da izvršiš. Što više kalorija (energije), to više možeš da hodaš, ali i sediš za kompom.

Bazalni metabolizam je najmanja potrošnja energije neophodna za održavanje vitalnih telesnih procesa organizma u mirovanju, dok je potreba dnevnog unosa hrane količina energije koja je uskladjena uz tvoje dnevne aktivnosti.

Za obe vrednosti postoji kalkulator (https://eatfit.rs/kalkulator-kalorija/) za izračunavanje baš na tvom primeru, međutim pre nego što počneš da kalkulišeš moraš da znaš da nije svejedno za koji artikal se uhvatiš u prodavnici.

Nisu sve kalorije iste i tvoj organizam ima različit hormonski odgovor na neprerađenu i na preradjenu hranu.

Hormonski odgovor

Postoje različiti tipovi hormonskog odgovora na određeno ponašanje i hranu, koji utiču na to da li će tvoj organizam čuvati ili sagorevati masti. Ovo praktično znači da, iako si u okviru određenog limita unosa kalorija, tvoje telo neće nužno sagorevati masti. Npr. prekomernim unosom ugljenih hidrata povećava se nivo insulina koji vremenom dovodi do povišenog nivoa kortizola, koji šalje signal telu da skladišti masti (iako si u dozvoljenom opsegu kalorija). Kako bi izgubio/la na telesnoj masi, moraš da smanjiš unos UH a povećaš proteina i zdravih masti. Usput će te ograničavanja kalorija činiti konstantno gladnim.

Nisu sve kalorije iste

Da li količina Nutele kojoj odgovara 100kcal ima isti uticaj na organizam kao i količina jabuka sa istom energetskom vrednošću? Nekome deluje banalno, ali o ovome se vodi idalje ozbiljna diskusija u svetu sporta i rekreacije. Bez ulaska u detalje rekli bismo samo da energija koju telo potroši da svari iste količine različitih tipova namirnica nije isti. Osoba koja konzumira sirovu hranu će potrošiti duplo više kalorija na varenje nego osoba koja konzumira prerađenu hranu.

S ovim na umu, najviše smisla ima bazirati dijetu na hrani koja ne sadrži preradjenu hranu I veštačke šećere, što će smanjiti višak masti u organizmu.

Par saveta kod brojanja kalorija:

• Ne gubi vreme brojeći kalorije ,,đubretu” od namirnica, već ih izbaci iz isharane.
• Ako jedeš manje nego što kaže kalkulator bazalnog metabolizma razbolećeš se. Zato jedi nećeš se ugojiti!
• Izračunaj unapred količinu hrane koju treba da pojedeš i spremaj unapred.
• Nije ista potreba kalorija ako treniraš I ako nisi aktivan u toku nedelje. Tako da
  svake nedelje računaj obseg kalorija u odnosu na broj aktivnosti za sledeću nedelju.