„Balans“, a ne „sve ili ništa“

Glavni razlog koji ljude odbija od toga da povedu računa o zdravlju, je zabluda da se to radi po principu „ili sve ili ništa“. Svako ima svoje navike, obaveze, mogućnosti i u skladu sa time bi trebalo da pronađe balans između zdravog i nezdravog. Borba za zdravlje se ne vodi radikalnim promenama, nego sitnim koracima u pravom smeru iz dana u dan.
U prilog tome svedoči primer našeg vežbača, kojim smo dokazali da uz pravi nadzor, u roku od 3 meseca, može da se smrša 11kg, sa 12 laganih treninga snage, bez dijete i preteranog odricanja.

Kako je sve počelo?

Miloš ima 30 godina i po zanimanju je profesor muzičkog, kompozitor i muzičar. Predaje u školi van Beograda dva puta nedeljno, četiri noći nedeljno nastupa sa dva benda, komponuje i drži privatne časove gitare. U toku vrlo burne radne nedelje nema puno vremena za sebe. Primetio je da se goji i da oseća hroničan umor. Mislio je da bez drastičnih promene ishrane i jakih treninga ne može da očekuje napredak. Nije bio svestan malih promena koje je mogao da uvede a da mu uopšte ne poremete životni ritam. Na preporuku jednog prijatelja došao kod nas.

Šta smo zaključili?

Porazgovarali smo o njegovom problemu. Ima vrlo malo slobodnog vremena, ne stiže da sprema hranu, često putuje, nikada se nije bavio sportom. Na svojoj karijeri je radio naporno i dugo, pa mu je pomisao na bilo kakve promene stvarala veliki pritisak. Analizirali smo činjenice i smislili smo način da mu pomognemo. Očigledno da nije rešenje da se menja iz korena, stoga smo mu svuda gde je to moguće predložili male promene.

Njegove promene su bile sledeće:

Popunjavaće online dnevnik ishrane. Dali smo mu sve potrebne informacije u vezi sa principima zdrave ishrane. Ideja nam je bila ne da ga teramo da nešto menja, nego da u trenutku kada nešto planira da pojede, bude svestan da to vidi neko ko o njemu vodi računa. Hteli smo da mu bude malo glupo kada poželi da pojede čips. Ako želiš da pogledaš ceo Milošev dnevnik ostavi nam mail. Jedan trening nedeljno može da zadovolji potrebu tela za pokretom. Za nekoga ko je fizički neaktivan kao Miloš, to značajno poboljšava zdravlje zglobova i mišića. Takođe smo koristili taj susret da prokomentarišemo dnevnik i da mu damo sugestije oko organizacije i izbora namirnica. Primer jednog od treninga koji smo strimovali. Ubrzo smo primetili da u toku svake svirke popije po 3-4 čaše pića. Razgovorom smo došli do zaključka da je to više manir nego potreba i zadovoljstvo. U toku nastupa mu stižu pića od gostiju, nazdravlja sa prisutnima i između ostalog tako gasi žeđ. Predložili smo mu da se ograniči na jedno piće, jer nam je poznat uticaj alkohola na organizam.

Iz Miloševog ugla:

Inicijalno je dovodio u pitanje svoju sposobnost da istraje do vidiljivih rezultata, ali je nakon nedelju dana shvatio da zapravo se vrlo malo troši. Par minuta dnevno ode na pisanje dnevnika i sat vremena nedeljno na lagan trening. Da ga nismo na to konstantno podsećali verovatno bi zaboravio. Nakon 3 meseca saradnje rezultat je bolji nego što je očekivao. Smršao je 11kg, imao je više energije, više snage i koncentracije.

Nadamo se da te je ovaj članak motivisao da promeniš bar jednu lošu naviku, jer ma koliko misliš da je beznačajna, ta promena itekako ima smisla.